Opis sajta:

Bolnica je smeštena u užem centru grada, u Dobračinoj ulici br. 27, blizu Trga Republike i Narodnog pozorišta. Obuhvata prostor od 800m2, sa više ordinacija i čekaonica, brojnim dijagnostičkim kabinetima za osnovnu i prateću dijagnostiku, operacionim blokom, laser centrom, stacionarom... Postoji i mogućnost apartmanskog smeštaja u klimatizovanim sobama sa TV-om.
Radno vreme bolnice je svakog radnog dana i subotom od 8.00 - 20.30. Nedeljom od 8.00 - 14.00
<FONT COLOR="#89301E">DELATNOST</FONT>
Specijalna bolnica SVETI VID formirana je 1997 god. Njenim nastankom nastupa nova era domaće oftalmologije. Ideja je bila da se osavremeni domaća oftalmologija i na najbolji i najbrži način prevaziđe decenijumska praznina koja je vladala u domaćim oftalmološkim krugovima. Pružajući mogućnost novih, svrsishodnih rešenja, a ne “ hirurgiju radi hirurgije “, Sveti Vid je postao institucija i ime koje je sinonim za visokokvalitetnu savremenu oftalmologiju.
Umesto da se za kvalitetom traga u inostranstvu, savremena kvalitetna oftalmologija zaživela je u srcu Beograda.
Specijalna bolnica SVETI VID, od osnivanja pa nadalje, uvodi u našu zemlju najnoviju vrhunsku tehnologiju i vodeće hirurške i dijagnostičke metode za rešavanje problema na oku. Na ovaj način se domaćoj oftalmologiji nameću novi, savremeni stavovi i standardi u lečenju očnih oboljenja, sa većim efektom po očuvanje vidne funkcije i time postavljaju smernice razvoju domaće oftalmologije.
Ovde, u malom ostrvcu Evrope u srcu Beograda, postoji nada i za reke mladih završenih oftalmologa da se upoznaju sa mogućnostima očne hirurgije danas, a što nije samo slika iz stranog udžbenika, kako bi izbacili teret nasleđenih, zastarelih shvatanja.
<FONT COLOR="#89301E">DIJAGNOSTIKA</FONT>
U više vrhunski opremljenih ordinacija dočekaće vas ljubazno osoblje i pomoći u nalaženju rešenja problema. Sveobuhvatni oftalmološki pregled podrazumeva uvid u sve strukture oka, i prednjeg i zadnjeg segmenta, i sagledavanje problematike u celini.
<FONT COLOR="#89301E">Kabineti specifične namene :</FONT>
- Kabinet za ultrazvučnu dijagnostiku -za otkrivanje promena dubljih struktura oka, u staklastom telu , mrežnjači, i orbiti (krvarenja, ablacije mrežnjače, tumorske promene, i dr.), posebno u stanjima neprozirnih medija kao što je katarakta, ili krvarenje u prednjoj komori što remeti uvid u zadnje strukture.
- Kabinet za pahimetriju i kompjuterizovanu kornealnu topografiju. Ovo je savremen dijagnostički pristup definisanju problema na rožnjači: ranog otkrivanja keratokonusa i drugih degeneracija rožnjače, promena nastalih usled nošenja kontaktnog sočiva. Takođe je neophodan pregled pred refraktivnu proceduru.
- Kabinet za rano otkrivanje glaukoma, sa detekcijom prvih asimptomatskih promena na nivou sloja nervnih vlakana.-GDx
- Kabinet za kompjuterizovano vidno polje, sa posebnim testovima za ispitivanje funkcije očnog živca ili makule-žute mrlje.
- Kabinet za angiografiju - snimanje krvnih sudova očnog dna primenom kontrasta koji se aplikuje intravenski. Neprikosnovena je procedura u definisanju diabetičnih promena na očnom dnu, koje se potom tretiraju laserfotokoagulacijom, kao i promena na makuli - žutoj mrlji, pre primene fotodinamske terapije (PDT). Fundus kamerom se takođe snima promena na papili očnog živca ,radi objektivnog praćenja i kontrole glaukoma, odnosno procene efekta primenjene terapije.
- Laser kabinet - laserfotokioagulacija u terapiji diabetičnih promena na očnom dnu, laser kod određenih tipova glaukoma.
- Yag laser u tretmanu fibroznih zadebljanja zadnje kapsule sočiva.
<FONT COLOR="#89301E">Dečja oftalmologija
Kabinet za kontaktologiju</FONT>
<FONT COLOR="#89301E">OPTIKA</FONT>
Moderna optika sa savremenom, izuzetno preciznom mašinom za najfiniju obradu korektivnih stakala i plastike.
Moderne linije dioptrijskih ramova i sunčanih naočara atraktivnih modnih linija: Voque, Valentino, Escada, Dior, Roberto Cavalli, Vivien Westwood, Simpsons, Seventeen…
<FONT COLOR="#89301E">LOW VISION CENTAR</FONT>
Opremljen najsavremenijim pomagalima, lupama, teleskopskim sistemima sa monitorima fiksnim i mobilnim, sa različitim stepenima uveličanja kao pomoć osobama slabog vida u čitanju i snalaženju u prostoru. U kabinetu se vrši demonstriranje rada svakog od ovih aparata radi odabira najbolje varijante za svakog ponaosob.
<FONT COLOR="#89301E">CENTAR ZA PRIMENU FOTODINAMSKE TERAPIJE –PDT</FONT>
<FONT COLOR="#89301E">HIRURGIJA</FONT>
Od najvećeg značaja za zemlju je upravo to što SVETI VID menja i osavremenjuje zastarele stavove ukorenjene u domaćoj oftalmologiji i uvodi savremene zvanične hirurške metode koje su dugo bile nedostupne našim ljudima.
Ova nadgradnja domaće oftalmologije postoji u oblasti operacija katarakte (fakoemulzifikacija, aqalase), glaukoma, refraktivnoj hirurgiji (egzajmer laser, implantibilna sočiva uključujući i multifokalna), vitreoretinalnoj hirurgiji, uvođenju fotodinamske terapije (PDT)za rešavanje problema nekih formi makularne degeneracije, rekonstrukcija prednjeg segmenta oka radi rešavanja problema nastalih nekom ranijom neadekvatnom hirurškom procedurom, sekundarna implantacija intraokularnog sočiva,strabizam i dr.
<FONT COLOR="#89301E">Sveti Vid je jedan od malobrojnih centara u svetu gde se radi maestralna hirurgija implantacije „veštačke rožnjače” u pacijenata nakon traume gde postoji nepodoban teren za transplantaciju zbog opasnosti od odbacivanja tkiva rožnjače (medju prvih 250 ovakvih operacija u svetu).
Specijalna bolnica SVETI VID je od samog osnivanja ulagala ogromne napore radeći na edukaciji stanovništva, i lekara i pacijenata, kako bi se promenom stavova mogao prevenirati nastanak terminalih stanja i time smanjiti veliki deo nepotrebno nastalog slepila među stanovništvom.</FONT>

Mrežnjaču slikovito poredimo sa filmom fotoaparata radi lakšeg objašnjenja njene uloge i mesta u oku. Ukoliko je "film oštećen" i slika će biti loša, bez obzira na besprekornu optiku fotoaparata (u prenosnom smislu sačinjenu od rožnjače, prednje komore, zenice-blende, sočiva i staklastog tela). Kroz ove elemente putuje svetlosni zrak-signal do svojih prijemnika na mrežnjači.
Mrežnjača je deo „nervnog sistema” oka i satkana je iz fantastičnog spleta nervnih ćelija-fotoreceptora, koje prikupljaju vidnu informaciju i šalju je “centru za obradu”, koji se nalazi u potiljačnom delu mozga. Svi su ovi segmenti važni u formiranju kvalitetne slike i njenom prepoznavanju.
Ablacija mrežnjače predstavlja odlubljenje nervnog dela mrežnjače sa fotoreceptorima, od njene podloge-retinalnog pigmentnog epitela, uz nakupljanje tečnosti ispod mrežnjče. Pigmentni epitel ima važnu metaboličku i zaštitnu ulogu tako da u slučaju odvajanja mrežnjače od njega dolazi do odumiranja fotoreceptora i gubitka vida. Stanje je AKUTNO i zahteva HITNU hiruršku intervenciju.
Tegobe pacijenta koje prethode ablaciji obično su iznenadne pojave “bljeskova” ili “munja” u vidnom polju. One označavaju da je došlo do snažnog povlačenja staklastog tela, a neretko i do nastanka jednog ili više defekata na mrežnjači, tzv. ruptura, koje prethode ablaciji. Ukoliko se pacijent u tom momentu javi očnom lekaru, moguće je pregledom otkriti nastanak rupture i njenim PREVENTIVNIM oivičavanjem laserom sprečiti sledstveni razvoj ablacije. Ukoliko se međutim ablacija već razvila, njeno dalje širenje nije moguće zaustaviti laserom, nego je potrebna operacija.
Kada je došlo do ablacije pacijent primeti manju ili veću “zavesu” ilil “senku” u vidnom polju, najčešće u njegovom donjem delu, obzirom da se ruptura na mrežnjači obično razvija u gornjem delu mrežnjče, koji se projektuje u obrnutoj slici. Jedan deo pacijenata ne obrati pažnju na prve tegobe i misli da će one „proći same od sebe”, naročito ako je vid na drugom oku dobar. Međutim, ukoliko ablacija nastane na boljem oku, pacijenti brzo postanu svesni ozbiljnosti promena i blagovremeno zatraže pomoć.
Ablacija mrežnjače se brzo širi i ukoliko se odmah ne operiše ona zahvata i žutu mrlju, što ima za posledicu nagli pad vidne oštrine, svodeći se vremenom samo na prepoznavanje svetla i pokreta. Žuta mrlja je najosetljivija i brzo funkcionalno propada, zato što se u tom malom polju od svega 5 mm2 nalazi najveća koncentracija fotoreceptora – čepića, a ishrana mrežnjače, odnosno žute mrlje, prestaje kod njenog odljubljenja.
Puna vidna oštrina se može sačuvati samo ako nije došlo do odvajanja žute mrlje i zato se pri pojavi prvih znakova bolesti – “zavese” mora uraditi HITNA HIRURŠKA INTERVENCIJA, najbolje unutar 24 časa. Do operacije pacijent mora ležati striktno na leđima, kako bi se sprečilo širenje ablacije prema žutoj mrlji. Ako je već došlo do odvajanja žute mrlje, intervencija se može uraditi u roku od 3-7 dana sa istim rezultatom, koji je uvek slabiji od normalne vidne oštrine. Ako se, međutim, i dalje odugovlači sa intervencijom, dolazi do nepovratnih degenerativnih promena u mrežnjači, a pre svega u žutoj mrlji, što ima za posledicu sve slabiju postoperativnu vidnu oštrinu što je ablacija duže stajala, bez obzira na tehnički uspeh same operacije.
Prema mehanizmu nastanka, najveću grupu čine ablacije nastale kao posledica razvoja defekta na mrežnjači, odnosno rupture. Ruptura na mrežnjači nastaje zbog odlubljenja staklastog tela i sledstvenog povlačenja mrežnjače na mestu jakih pripoja staklastog tela za periferni deo mrežnjače. To se dešava zbog kolapsa staklastog tela, npr. kod kratkovidih osoba ili u procesu starenja, kao i naglog potresa staklastog tela pri povredi oka, ili njegove povećane pokretljivosti. Tečnost iz staklastog tela biva povučena kroz rupturu visinom osmotskog pritiska u sudovnjači i progresivno se nakuplja ispod mrežnjače dovodeći do brzog širenja ablacije.
Sa druge strane, veliki broj očiju sa rupturom mrežnjače nikada ne razvije ablaciju, jer su u odsustvu jakih pripoja staklastog tela za mrežnjaču, fiziološki procesi u sudovnjači i pigmentnom epitelu dovoljni da održe mrežnjaču na mestu. Rupture mrežnjače kod takvih očiju se otkrivaju slučajno pri očnom pregledu, jer pacijenti nemaju tipične tegobe u vidu „bljeskova” ili „munja”.
Drugu grupu čine ablacije mrežnjače nastale kao posledica laganog povlačenja mrežnječe zbog prisustva membrana na mrežnjači, najčešće kod dugostojeće ablacije ili postojanja membrana prožetih krvnim sudovima u staklastom telu sa pripojima na mrežnjaču, npr. kod uznapredovalog dijabetesa. Treću, ređu grupu čine ablacije sa izlivom tečnosti ispod mrežnjače, kod npr. tumora unutar oka, upala sudovnjače i urodjenih anomalija.
<FONT COLOR="#89301E">LEČENJE</FONT>
Ablacija mrežnjače se leči isključivo hirurškim putem. Cilj lečenja je zatvaranje rupture, koje se postiže izazivanjem priraslica izmedju mrežnjače i sudovnjače lokalnim zamrzavanjem na mestu rupture ili upotrebom lasera. Da bi se to postiglo ruptura se mora približiti sudovnjači, bilo spolja upotrebom serklaža, plombe i punkcijom nakupljene tečnosti ispod mrežnjače ili iznutra, pomoću tamponade gasom. Pre ubacivanja gasa se uklanja staklasto telo. Ova intervencija se naziva VITREKTOMIJOM i sve se više primenjuje u odnosu na klasičnu operaciju plombom i punkcijom. Razlog tome je što se uklanjanjem staklastog tela otklanja i mogućnost nastanka novih ruptura, odnosno ponovne ablacije, kao i to što nakon vitrektomije ne dolazi do promene dužine oka, što nije slučaj kod primene serklaža i plombe. Vitrektomija se osim toga primenjuje kao jedina operativna metoda kod ablacija nastalih zbog prisustva membrana na mrežnjači, kod dugotrajne ablacije mrežnjače ili dijabetesa. U toku operacije se te tvorevine u celini uklanjaju, čime se omogućava trajno naleganje mrežnjače. Kod ovih komplikovanijih oblika ablacije mrežnjače se za tamponadu pored gasa koristi i silikonsko ulje. Ono ima prednost nad gasom što pacijent odmah vidi nakon operacije i zato se uvek koristi ako je reč o poslednjem oku, ali zahteva i dodatnu intervenciju, tj. vađenje silikonskog ulja, približno dva meseca nakon prve operacije. Kod komplikovanih ablacija mražnjače često dolazi i do ožiljnih procesa, tj. stvaranja novih membrana, čak i nakon potpunog njihovog uklanjanja, što zahteva jednu ili više dodatnih operacija.
<FONT COLOR="#89301E">SAŽETAK</FONT>
Važno je prepoznati znakove nastajanja rupture i SPREČITI nastanak ablacije upotrebom lasera. Ako je došlo do nastanka ablacije, treba sprečiti trajni gubitak vidne oštrine HITNOM hirurškom intervencijom, unutar 24 časa, u odgovarajućim centrima koji se bave ovom hirurgijom, pre nego što dodje do odvajanja žute mrlje. Ako je i to vreme propušteno, onda je potrebno sprečiti dalji progresivni gubitak vida i nastanak težih oblika ablacije RANOM intervencijom, u roku ne dužem od nedelju dana. Što je vreme od nastanka ablacije do operacije duže i funkcionalni rezultat je slabiji, bez obzira na potpuno naleganje mrežnjače. Nelečena ablacija vodi definitivnom slepilu u roku od godinu dana.
Specijalna bolnica SVETI VID neguje izuzetno kvalitetnu, savremenu hirurgiju mrežnjače i staklastog tela. Na čelu tima za zadnji segment oka nalazi se dr Zoran Tomić, istaknuti vitreoretinalni hirurg, zaslužan za razvoj savremene vitreoretinalne hirurgije i hirurgije makule –žute mrlje.
Ovde su granice operabilnosti pomerene ka višim mogućnostima uz preciznost hirurške tehnike i izuzetnu opremljenost bolnice savremenom aparaturom najnovije tehnologije.

ŠEĆERNA BOLEST I OKO</FONT>
Šećerna bolest predstavlja metebolički problem u čijoj je osnovi nemogućnost ili smanjena mogućnost ćelije da iskoristi glukozu iz krvi, zbog potpunog prestanka ili smanjenog lučenja insulina od strane pankreasa. Usled toga postoji višak šećera u krvi i manjak u ćeliji gde je neophodan.Tako nastaje mozaik promena u organizmu: na krvnim sudovima, srcu,bubregu, mozgu i nervnom tkivu, oku. Promene na oku su karakteristične i lako uočljive - pregledom očnog dna. Često upravo oftalmolog prvi i posumnja na šećernu bolest, onda kada klinička slika još uvek nije jasno ispoljena. Specifični biohemijski procesi nastali u situaciji povišenog nivoa šećera u krvi dovode vremenom do promene generalno na svim krvnim sudovima organizma, čime se menja njihov kvalitet i propustljivost. Usled slabe ishrane tkiva –ishemije, stvaraju se novi, nefunkcionalni krvni sudovi koji lako pucaju. Stimulus za nastanak ovih krvnih sudova daju tzv. faktori rasta, nastali upravo na ishemicnim mestima. Sva ova dešavanja pacijent doživljava kao progresivno slabljenje vida usled krvarenja na očnom dnu, i stvaranja membrana koje povlače mrežnjaču (trakcija) i prete da je potpuno odvoje (ablacija). Blagovremena, adekvatno preduzeta vitreoretinalna hirurgija (hirurgija staklastog tela i mrežnjače), još bolje uz prethodnu pripremu laserfotokoagulacijom, spašava funkcionalni vid.

Specijalna bolnica SVETI VID uvela je u zemlju ultrazvučnu operaciju katarakte (fakoemulzifikacija), metodu koja je inače u upotrebi u svetskoj oftalmologiji još od davne 1971. godine a danas dovedena do savršenstva. Najviši nivo ove hirurgije prisutan je upravo ovde u SVETOM VIDU. Time je našim ljudima omogućena vrhunska hirurgija, u svojoj zemlji, bez skupih odlazaka u inostranstvo.
Fakoemulzifikacije daje mogućnost operisanja katarakte u najranijem stadijumu, sa prvim smetnjama pacijenta, umesto mučnog čekanja sazrevanja i prolaska kroz stanje "privremenog slepila", što je bila neminovnost starih hirurških pristupa, još uvek ukorenjenih u okvire domaće oftalmologije. Pored toga zrela katarakta je sama po sebi dobrim delom i rizik od mogućih komplikacija – nastanka glaukoma, ili zapaljenskih reakcija usled raspadanja izmenjenih sočivnih masa (uveitis) ili od skrivanja teških diabetičnih promena na očnom dnu – krvarenja ili ablacije mrežnjače, zato što se gubitak vida pripisuje katarakti i previde se promene na očnom dnu.
Bio je to mučan zadatak da se i pacijentima i oftalmolozima objasni prednost ultrazvučne metode nad klasičnom operacijom, koja se već decenijama ne primenjuje u oftalmologiji, sem u ruralnim sredinama.
Ultrazvučna metoda predstavlja hirurgiju malog reza, danas i manje od 2mm, sa primenom savitljivog intraokularnog sočiva, koje se bira prema oftalmološkom problemu i prema potrebama pacijenta, u smislu dogovorene željene korekcije dioptrije. Posebno veliko zadovoljstvo za pacijenta predstavlja izbor multifokalnog implanta čime se ostvaruje komforan vid na blizu, daleko i srednjoj udaljenosti, bez zavisnosti od naočara. Time se dobija bolji i kvalitetniji vid, posebno pri posmatranju predmeta pod uglom, sa strane, u odnosu na multifokalne naočare, odnosno ne zahteva pomeranje glave pod uglom od 90 stepeni u odnosu na posmatrani objekat.
Ova pobeda nad presbiopijom je vrhunac refraktivne hirurgije, čemu se težilo decenijama.
Posebna prednost za pacijente sa oštećenjem žute mrlje je primena sočiva sa filterom za zaštitu makule od štetnog dejstva plavog dela svetlosnog spektra. Klasična operacija koja još uvek vlada ovim prostorima zahteva "zrelu kataraktu", tj. potpuno zamućeno sočivo, što je praktično uvođenje u slepilo da bi se operisala. Kod stare metode rez je veliki, operacija predstavlja veliku mehaničku traumu za oko i kompromituje situaciju kod pratećih problema, kao što je glaukom, dijabetične promene na očnom dnu, promene na žutoj mrlji, te hirurzi obično ovakve kombinovane probleme izbegavaju zbog brojnih komplikacija. Međutim, zbog ogromnog broja pacijenata sa udruženim problemima je i nastala potreba za bezbednijim rešenjem, pa je tako daleke 1971. i nastala fakoemulzifikacija. Mnogo bogatije zemlje od nas su shvatile da je skuplje lečiti komplikacije klasične hirurgije, nego uvesti novu metodu, te je eto već decenijama ultrazvučna operacija katarakte STANDARD u zvaničnoj oftalmologiji. Za hirurge početnike ona svakako da nije laka ni u samim bazičnim koracima, te zahteva strogi nadzor iskusnih.
Hirurzi početnici su skloni da olako shvate zahtevnost metode i aparata i tu se krije opasnost od slepog uletanja u komplikaciju.
Usavršavanje i doterivanje hirurške tehnike je već stvar virtuoza u ovom delu oftalmologije, koji su diktirali nove smernice modelovanja ove tehnike. Tako zahvaljujući jednom od njih, sa specijalnim priznanjima i zaslugama za doprinos savremenoj oftalmologiji, prof. Dr Pavelu Rozsivalu, koji je metodu uveo kod nas, imamo prilike da pratimo fenomenalne mogućnosti fakoemulzifikacije danas.Ova metoda već je ušla u novu epohu svog postojanja, u potpuno novoj instrumentaciji koja objedinjuje tri različite energetske platforme u jednom aparatu-INFINITY, sa tri različita tipa sondi, od kojih jedna -AQUALASE, predstavlja potpuno nov pristup, bez primene ultrazvuka uopšte. Akvaliza je nov termin u refraktivnim procedurama zamene sočiva u cilju korekcije dioptrije, gde se putem water-jet fenomena postiže”nežno ispiranje sočiva”, bez grubog mehaničkog delovanja. Idealno je za najminimalnije zamućena sočiva, kod refraktivnih procedura - korekcije dioptrije.
Druge dve platforme su usavršena, bolje balansirana ultrazvučna, i neosonix-kombinacija ultrazvučne i oscilatorne energije, daleko moćnija u slučajevima “ tvrdih, zrelih“ katarakti sa izuzetnim stepenom kontrole i uz kraću primenu ultrazvuka.
Ova nova tehnologija zahteva vrsnog poznavaoca tehnike fakoemulzifikacije i za sada postoji samo u malobrojnim vodećim svetskim centrima, gde je izvode najbolji hirurzi sa najvećim iskustvom u operacijama katarakte ultrazvukom.
Zahvaljujući jednom od njih, prof dr Pavelu Rozsivalu i Specijalnoj bolnici SVETI VID, ova vrhunska hirurgija dostupna je našim ljudima u svojoj zemlji.

GLAUKOM u najširem smislu čini grupa oboljenja sa oštećenjem očnog živca, i gubitkom vidne funkcije sa slepilom kao definitivnim završetkom ukoliko se ne leči. Oboljenje je MULTIFAKTORIJALNO sa širokim dijapazonom faktora rizika, gde je povišen očni pritisak samo jedan od njih.
Najčešće je hronično, često nastupa pritajeno, bez upadljivih simptoma u početku, a ipak ostavlja alarmantan broj slepih ljudi u našoj zemlji, različite starosti. Zbog čestog neuspeha agresivnih, danas prevaziđenih hirurških tehnika prisutnih na domaćem terenu, vlada strah od hirurgije i ovakvi se pacijenti prepuštaju slučaju.
<FONT COLOR="#89301E">Krajnje je vreme da se nešto učini!</FONT> Savremena oftalmologija je ovaj fenomen shvatila i demistifikovala, i ponudila ZVANIČNE stavove o ranom otkrivanju i lečenju glaukoma, koji pritajeno, podmuklo vodi u mrak – slepilo. U najranijem stadijumu postoje promene na nivou ganglijskih ćelija mrežnjače! Terapijski se reaguje već pri suptilnim promenama. Izbor adekvatne hirurške metode ili kombinacije metoda prema svakom pacijentu posebno, bitan je preduslov, ali i najdelikatniji momenat u sklopu bitke sa ovom nemani. Skupa dugogodišnja istraživanja rezultirala su pojavom mogućnosti da se ovo oboljenje "drži pod kontrolom" moćnim lekovima u obliku kapi. Međutim, i pored toga zaprepašćujuće je nesnalaženje oko tumačenja "normalnih" vrednosti povišenog očnog pritiska, što je jedan od najvažnijih rizik faktora za glaukomatozno oštećenje (ne jedini!). Oko koje već ima evidentna oštećenja svakako će zahtevati niže vrednosti očnog pritiska od standardno normalnih vrednosti!
Već godinama Specijalna bolnica SVETI VID, poput vodećih centara za glaukom u EVROPI tretira ovaj problem prema savremenim stavovima. Uz istaknuta imena evropske oftalmologije, ovde se neguju novi prefinjeniji hirurški pristupi, među kojima i nepenetrantna hirurgija sa implantom u vidu gela, čime se prevazilaze rizici zastarelih, agresivnih i neprilagođenih hirurških tehnika. Kada se suoči sa dijagnozom, prva reakcija pacijenta je neverica. Povišen očni pritisak, kao najčešći manifestni znak oboljenja, sem u vrednostima duplo većim od normalnih, ne boli. U vidnom polju prvo nastaju periferni defekti, dok centralni vid dugo ostaje očuvan, pa pacijent prve simptome i nema. Kada nastupi bol i evidentan defekt u vidnom polju, obično je veliki deo živca već propao, a oštećenja su nepovratna. Terapija u ovom momentu ima za cilj da zaustavi bolest na tom stadijumu, i da pritisak u oku drži pod kontrolom. Moramo demistifikovati problem i pomoći pacijentu da razume svoju bolest, jer će jedino tako razumeti i potrebu za blagovremenim tretmanom. Ovo je oboljenje doživotno, a blagovremena i adekvatna terapija omogućiće normalan život sa bolesti koja je pod kontrolom (kao i kod visokog krvnog pritiska).
Povišen IOP smatra se najčešćim faktorom rizika. Staro shvatanje da povišene vrednosti očnog pritiska sa oštećenjem vidnog živca i tipičnim glaukomatoznim "ispadom" u vidnom polju čine glaukom je deficitarno i danas izmenjeno. Povišen IOP će ubrzati nastanak glaukomatoznog oštećenja, ali glaukom "nije jednako" – povišen očni pritisak. Zabeležene su vrlo fine promene u izgledu očnog živca na očnom dnu (papila) u stanjima "relativno" normalnog ili čak nižeg IOP. To je takozvani glaukom normalnog ili niskog pritiska. Vrednosti IOP od 9-21mm Hg uslovno su uzete za normalne. Ali, oko 25 procenata ljudi sa jasnim glaukomatoznim oštećenjem ima pritisak unutar “normalnog”. To znači da se vrednost IOP-a ne sme tumačiti stihijski, već u skladu sa stepenom oštećenja, i prisutnim oboljenjem u porodici (nasleđe) ili postojanjem drugih faktora rizika. Verifikovano oštećenje na optičkom disku, ili defekt u vidnom polju, uz podatak da neko od roditelja ima glaukom, je alarm da se vednost očnog pritiska tog pacijenta mora spustiti i ispod 16mmHg, do onih niskih vrednosti koje neće dovesti do daljeg oštećenja.Primera radi, kod koronarne bolesti, vrednost krvnog pritiska ili nivo lipida težimo da spustimo niže nego kod zdravih. Isto tako, vrednost od 22mmHg, se ne uzima a priori za glaukom, dok se bolest ne dokaže ili isključi ispitivanjem.
Asimetrija pritiska u oba oka, kao i veće dnevne oscilacije alarmantan su znak za akciju, a takođe i asimetrija u izgledu PNO čak i pri "normalnom" IOP-u.
Povišen očni pritisak ("tvrdo oko") nastaje zbog poremećaja ravnoteže u produkciji i oticanju očne vodice. Veća produkcija u odnosu na oticanje,odnosno otežano oticanje zbog stanja povećanog otpora u “kanalima” kojima očna vodica prolazi, pri normalnoj anatomiji oka i strukturi komornog ugla, karakteriše tzv. glaukom otvorenog ugla. Otežano oticanje postoji i u stanjima izmenjenog komornog ugla (glaukom uskog ili zatvorenog ugla) koje može biti urođeno ili se anatomija menja starenjem. Dalekovidost sa plićom prednjom očnom komorom takođe je predispozicija za glaukom. Glaukom kao sekundarna pojava ("posledica") nastaje u zapaljenjima oka (uveitis) ili povredama, zbog priraslica u komornom uglu. Možemo ga očekivati i kao komplikaciju "sazrevanja" katarakte, kada nabubrelo sočivo sužava prednju očnu komoru i komorni ugao, ili blokira zenični predeo i prekida komunikaciju očne vodice iz zadnje u prednju očnu komoru. Ako se raspadne, ovakva katarakta može dovesti do zapušenja komornog ugla ili sekundarne zapaljenske reakcije – uveitis. Ovo su opasnosti zastarelog stava "o čekanju sazrevanja" napuštenog u oftalmologiji sedamdesetih godina prošlog veka. Mera prevencije je rana operacija katarakte – fakoemulzifikacija (operacija ultrazvukom).
Rane promene kod glaukoma nastaju na nivou nervne, ganglijske ćelije u mrežnjači – u osnovi je defekt u ishrani tkiva usled perfuzionih poremećaja, na šta je nervna ćelija izuzetno osetljiva. Njena osetljivost je veća kod povišenog IOP-a ili oscilacija u IOP-u. Poremećaji perfuzije takođe postoje i kod cirkulatornih smetnji, kao kod suženja karotidnih arterija, nižeg krvnog pritiska, ali i kog visoke kratkovidosti. Ovi faktori rizika mogu pogoršati oštećenje, ali to ne znači da sve osobe sa cirkulatornim poremećajima imaju glaukom. Genetika diktira ponašanje i osetljivost ovih finih struktura u sklopu svih prisutnih faktora rizika. Terapija ima za cilj zaštitu nerva i regulaciju očnog pritiska. Počinje se kapima, a u slučajevima pretećeg akutnog napada kod angularnog glaukoma primenjuje se i laser. Ukoliko maksimalna terapija ne zaustavi napredovanje bolesti, hirurgija je zakon. Potrebno je brzo reagovati dok ne propadne vidni živac. Hirurgija na slepom oku kod glaukoma je etički problem, jer je besmislena. Lekar koji ne poznaje ovu problematiku, morao bi blagovremeno pacijenta uputiti na pravo mesto. Nekritično tumačenje vrednosti očnog pritiska neusklađeno sa stepenom oštećenja ima katastrofalan kraj. Pod "maksimalnom terapijom" podrazumevamo sve raspoložive mogućnosti za kontrolu bolesti kapima, imajući u vidu starost pacijenta. Kod mlađih (30-40 godina) sa evidentnim pogoršanjem na već dva leka, treba ozbiljno razmišljati o hirurgiji. To su ljudi kojima predstoji još dosta godina borbe sa glaukomom, a dugogodišnja primena ovih medikamenata nije potpuno bezazlena. Mada moćni, ovi lekovi imaju neželjenih dejstava, pa i kontraindikacija. Pod dugogodišnjom terapijom "biologija" tkiva se menja, što smanjuje efekat kasno izvedene hirurgije. Hirurška procedura ima za cilj da obezbedi ravnotežu između stvaranja i oticanja očne vodice. Izbor momenta za operaciju kao i prave metode ili kombinacije metoda, zavisi od tipa glaukoma i nivoa IOP-a koji se želi postići, a željena vrednost se procenjuje prema ponašanju bolesti, dužini lečenja i stepenu oštećenja.
S obzirom na delikatnost problema, ovu odluku treba prepustiti samo izuzetnim stručnjacima koji do najfinijih detalja poznaju problematiku, prednosti i nedostatke svih danas ponuđenih hirurških mogućnosti i suvereno vladaju ovim tehnikama. Nekritična primena, pošto-poto, uvek iste agresivne, neprilagođene hirurške tehnike, svakako doprinosi porastu slepe populacije kod nas. Ovakva hirurgija "otiska" je katastrofalna za pacijenta i neprimerena stavovima savremene oftalmologije.
Bazična dijagnostika, usklađivanje vrednosti IOP-a prema izgledu papile, blagovremeni početak lečenja kapima, uz alarmiranje svake novonastale atipične promene, od neprocenjive je koristi u dobrom vođenju bolesti , ukoliko se ozbiljno shvati. Uz bolju organizaciju, ovo ne bi trebalo da bude veći problem na nivou primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, a od ogromnog je značaja u borbi protiv slepila od glaukoma. Ovakve stavove i savremeni pristup lečenju glaukoma uveli smo u zemlju i formirali centar za lečenje ovog oboljenja na čelu sa evropskim expertom u ovoj oblasti –Prof Dr S. Pitrovom. Primenom savremenih mogućnosti lečenja i hirurškim procedurama ovo oboljenje se uspešno stavlja pod kontrolu.
Nepoznate reči:
<FONT COLOR="#89301E">IOP – intraokularni, očni pritisak
Papila vidnog živca, PNO, optik disk – početak, glava očnog živca
Perfuzija – snabdevanje tkiva krvlju</FONT>

Katarakta je stanje zamućenja prirodnog, biološkog očnog sočiva, čime se remeti i slabi funkcija vida, počev od postepenog zamućenja pa sve do “privremenog slepila” usled definitivnog zamućenja sočiva. Srećom, danas se ovo slepilo može izbeći ranom operacijom.
<FONT COLOR="#89301E">KAKVA JE ULOGA NAŠEG SOČIVA U OKU?</FONT>
Prirodno biološko sočivo je prozirno i bikonveksno. Propušta i prelama svetlosne zrake na putu ka mrežnjači (kao i rožnjača ) i učestvuje u akomodaciji, zajedno sa Zinnovim zonulama i cilijarnim telom. Akomodacija je važan, refleksni akt kojim se oko prilagodjava da bliske predmete vidimo jasno. Starenjem, počev od 40,45-te, stari i sočivo i slabi njegova sposobnost da prelomi zrake koji dolaze sa bliskih predmeta - akomodacija nestaje. Čitanje je otežano, bez dodatne korekcije. To je doba staračke dalekovidosti ili -presbiopija.
<FONT COLOR="#89301E">KAKO NASTAJE KATARAKTA?</FONT>
Iz nekih razloga u sočivu mogu nastati metaboličke promene, čime ono gubi prozirnost, dobija sivkast ton, a nekada žućkast ili braon (različiti tipovi katarakte). Navode se brojni uzroci i mogući risk faktori: nasleđe, infekcije u trudnoći, metaboličke bolesti (diabetes npr.), razna zračenja, pušenje, alkohol, neki lekovi, dehidracija, poremećaj ishrane i elektrolita, trauma i dr. Katarakta često prati druga oboljenja oka (uveitis, retinitis, pigmentosa,…). Zahvata sve starosne grupe ,od beba i dece - do kasne starosti (senilna) gde je najčešća. Urodjena katarakta može biti udružena sa glaukomom koji se ne mora odmah ispoljiti, zato tu decu treba često kontrolisati nakon operacije. U sastavu nekih sindroma, katarakta kod dece može uputiti i na postojanje ozbiljnih oštećenja na drugim organima. Kada nastane, jedini tretman je hirurški.
<FONT COLOR="#89301E">KADA SE KATARAKTA OPERIŠE?</FONT>
Odmah kada počne da smeta. Ovo je moguće postići samo ultrazvučnom operacijom-fakoemulzifikacijom. Ranom operacijom, bez čekanja sazrevanja, izbegavaju se brojne komplikacije i omogućuje brza postoperativna rehabilitacija vida, bez ostajanja u bolnici. Rez je mali, oko 2mm,anestezija lokalna. Hirurgija traje vrlo kratko, 6-10min, nema ušivanja rane koja zarasta do sutradan. Stoga se mogu se operisati oba oka istog dana ili dan za danom. Stara agresivna hirurška metoda(ECCE), medjutim, podrazumeva potrebu da katarakta sazri, čime se pacijent uvodi bespotrebno u stanje “privremenog slepila”, da bi se potom operisao velikim rezom, nakon čega obično sledi hospitalizacija.
<FONT COLOR="#89301E">Čekanje sazrevanja katarakte su zastarela shvatanja koja odgovaraju starom, klasičnom hirurškom pristupu, koji se više od 3 decenije ne koristi u zvaničnoj savremenoj oftalmologiji. Na žalost u našoj zemlji još je uvek prisutan. Jedini zvanični hirurški pristup, humaniji i kvalitetniji, jeste fakoemulzifikacija-operacija katarakte ultrazvukom.</FONT>
Fakoemulzifikacija, već četvrtu deceniju prisutna u oftalmologiji širom sveta, sem u pojedinim ruralnim sredinama, danas je postigla vrhunac u tehnici izvođenja i ponudi najkvalitetnijih savitljivih sočiva koja se pri tome implantiraju. Ona se izvodi u uslovima jednodnevne bolnice, bez potrebe ostajanja u bolnici nakon operacije.
Kad su deca i bebe u pitanju treba operisati što ranije, ako je centralno postavljena i remeti razvoj vidne funkcije – kao rana borba protiv slabovidosti. Implantacija intraokularnog sočiva se podrazumava, sem u jasno definisanim, redjim stanjima, kada se to ostavlja za sekundarni akt.
Ultrazvučnu metodu smo uveli u zemlju davno, sa osnovanjem bolnice pri čemu to nije bio početnički nivo već sam vrh ove hirurgije. To je bio jedini način da savremene stavove i metode učinimo dostupnim i našim ljudima u svojoj zemlji. Svakako da je potrebno vreme i strpljenje da oni prodru u sve pore domaće oftalmologije. Mladi kadar ih mora prihvatiti odmah kao jedine važeće i ispravne, onako kako to čine kolege u drugim zemljama, umesto da se o tome govori šaputavim tonom i piše sitnim slovima. <FONT COLOR="#89301E">DA LI JE MESTO FAKOEMULZIFIKACIJE U NAŠOJ ZEMLJI ISTO KAO I U SVETU?</FONT>
Na žalost,ne. Katarakta se i dalje operiše na stari način širom naše zemlje. Za to ne postoji ni socioekonomsko, niti medicinsko opravdanje. Pacijentu se kaže da čeka “ sazrevanje katarakte”, čime se svesno uvodi u stanje “ privremenog slepila”, koje rađa depresiju i izolaciju i česte povrede i prelome.
Osim toga, bubrenje i raspadanje gustog, zamućenog sočiva koje traje dugo, može stvoriti užasne situacije sa trajnim posledicama(uveitis, glaukom,…). Iza guste katarakte eventualne promene na očnom dnu, nastale u udruženim bolestima oka ( diabetes, glaukom ,makula …), se ne mogu detaljno objektivno videti, pa ni blagovremeno delovati. Time vidna funkcija biva trajno oštećena.
Prelazak sa klasične na ultrazvučnu metodu, čime bi se sve ovo izbeglo, nije nimalo jednostavan, i zahteva izuzetno hirurško iskustvo i umeće, a za to će svakako biti potrebne godine strpljenja i učenja. S obzirom na drastičnu razliku ultrazvučnog od manuelnog pristupa, fakoemulzifikacija je izuzetna opasnost za hirurge početnike. Samo bogato iskustvo u ovoj tehnici, kao i u rešavanju različitih komplikovanih slučajeva, daje maksimalnu sigurnost i korišćenje svih potencijala savremene oftalmologije danas.
Metoda, čiji je idejni tvorac američki oftalmolog Charles Kelman prisutna je u svetskoj oftalmologiji od 1971, a u našu zemlju ulazi zahvaljujuci prof. Dr Pavelu Rozsivalu koji je do maksimuma razvio mogućnosti ove hirurgije. Ovaj istaknuti virtuoz hirurgije proglašen je jednim od najzaslužnijih ljudi za razvoj oftalmologije u XX veku. Zahvaljujući njemu fakoemulzifikacija se u SVETOM VIDU obavlja u svom najrazvijenijem nivou, primenom potpuno nove tehnologije u skladu sa tokovima savremene oftalmologije, pružajući maksimum kontrole i pouzdanosti. Usavršenost fakoemulzifikacije danas, prikazuje se kroz mogućnost prilagodljivosti, čime se rešava problem zamućenja sočiva različitog stepena, uz izbor odgovarajućih programa ili prelaska iz jednog u drugi.
Ova tehnologija zahteva vrsnog poznavaoca tehnike fakoemulzifikacije, sinhronizaciju pokreta ruku i nogu zbog nožnih komandi nad mašinom, i sposobnošću prilagođavanja svakom zasebnom slučaju izborom odgovarajućeg programa.
Prednost je apsolutna kontrola svih parametara uključenih u rad i sigurnost u radu, kraća primena ultrazvuka čak i kod najtvrđih katarakti, u svega nekoliko sekundi, za razliku od nekoliko minuta kod ranijih mašina, zanemarljiv toplotni efekat, te se s pravom naziva “ cold phaco “- odnosno hladna fakoemulzifikacija. Rezultat je veće zadovoljstvo pacijanata već prvog postoperativnog dana.
Ova tehnologija zahteva vrsnog poznavaoca tehnike fakoemulzifikacije, sinhrnizaciju pokreta ruku i nogu zbog nožnih komandi nad mašinom, i sposobnošću prilagođavanja svakom zasebnom slučaju izborom odgovarajućeg programa.
Prednost je apsolutna kontrola svih parametara uključenih u rad i sigurnost u radu, kraća primena ultrazvuka čak i kod najtvrđih katarakti, u svega nekoliko sekundi, za razliku od nekoliko minuta kod ranijih mašina, zanemarljiv toplotni efekat, te se s pravom naziva “ cold phaco “-odnosno hladna fakoemulzifikacija. Rezultat je veće zadovoljstvo pacijanata već prvog postoperativnog dana.
<FONT COLOR="#89301E">Ova nova tehnologija jeste revolucija u operacijama katarakte ultrazvukom. Za sada postoji samo u malobrojnim vodećim svetskim centrima, gde je izvode samo najbolji hirurzi sa najvećim iskustvom u operacijama katarakte ultrazvukom. Zahvaljujući jednom od njih, prof. Dr Pavelu Rozsivalu i Specijalnoj bolnici SVETI VID, našim ljudima je ova vrhunska hirurgija postala dostupna u svojoj zemlji već sada.</FONT>
Primenom odgovarajućih kvalitetnih intraokularnih sočiva kojima se može istovremeno i korigovati dioptrija, operacija katarakte je ovde sve više deo refraktivne hirurgije. Veliko zadovoljstvo pacijenata predstavlja izbor multifokalnog savitljivog implanta, čime se koriguje vid i na blizu i na daleko, i na srednjoj udaljenosti - umesto zavisnosti od 2 para naočara.
Kod pacijenata kod kojih postoji i izvestan stepen preoperativnog astigmatizma, postoji i mogućnost ugradnje specijalnog zadnje komornog toričnog intraokularnog sočiva, kojim se koriguji cilindar. U slučajevima sa problemima žute mrlje, daje se mogućnost izbora specijalnog “naturalnog” savitljivog sočiva sa filterom za zaštitu žute mrlje.

Specijalna bolnica SVETI VID uvela je u zemlju i postupke korekcije dioptrije – REFRAKTIVNU HIRURGIJU. Ova subspecijalistička grana oftalmologije prisutna je u savremenoj oftalmologiji od osamdesetih godina prošlog veka pa je zahvaljujući SVETOM VIDU konačno postala dostupna i našim građanima.
<FONT COLOR="#89301E"
>ŠTA JE TO REFRAKTIVNA HIRURGIJA?</FONT>
Refraktivna hirurgija obuhvata niz postupaka – hirurških i laserskih kojima se koriguje refraktivna mana oka – kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Time se uklanja zavisnost od konvencionalnih pomagala, kakvo je kontaktno sočivo i naočare. Ove metode su već dugo u primeni u oftalmologiji, a kod nas, od osnivanja SVETOG VIDA.
Mogućnosti refraktivne hirurgije danas su ogromne, od malih do velikih refraktivnih problema uključujući i astigmatizam, uz izbor adekvatne metode.
Bitno je dobro poznavanje ove problematike, pravilan odabir metode ili kombinacije metoda, za svakog pacijenta ponaosob, i adekvatna oprema za izvođenje.
Egzajmer laser svakako uživa najveću popularnost i najmanje je invazivna metoda. On predstavlja kompjuterski kontrolisanu, dirigovanu primenu laserskog snopa – zapravo "letećih" laserskih snopova koji se velikom frekvencom smenjuju po željenoj zoni na rožnjači koju želimo da reoblikujemo i time promenimo njenu prelomnu moć u željenu. Dioptrijski opseg koji se "skida" laserom definisan je određenim parametrima koji se pregledom utvrđuju. Jedan od bitnih je debljina rožnjače i njena stabilnost i stabilnost dioptrije pre primene lasera. Primenjuje se u korekciji kratkovidosti malog i umerenog stepena do –10 Dioptrija (sa astigmatizmom) ukoliko je rožnjača normalne debljine. Kod dalekovidosti su to niže vrednosti, do oko plus2 dioptrije, uz eventualni manji astigmatizam.
To je neizbežan uslov za sigurnost procedure. Za više dioptrijske vrednosti preporuka je – hirurška procedura, koja podrazumeva dve mogućnosti.
a) Ugradnju intraokularnog sočiva, bez uklanjanja sopstvenog. To je tzv. "fakno" intraokularno sočivo, ili fakno torično ako pri tom postoji i astigmatizam. Metoda se primenjuje u pacijenata kod kojih još uvek ima akomodacije, dakle do 35-40 godina starosti. U današnje vreme kvalitet ovih sočiva je izvanredan, a mogućnosti idu i do kratkovidosti od oko -25 D i dalekovidosti od plus10 / plus 12 D, sa cilindričnom korekcijom i do 7 D zavisno od tipa sočiva.
b) U starijih, kada se izgubi akomodativna funkcija sopstvenog sočiva, što znači da se javlja potreba korišćenja pomagala i na blizinu, primenjuje se hirurgija "zamene sočiva" drugim sočivom, koje se bira prema potrebama pacijenta, profesionalnim i drugim zahtevima. Veliki broj pacijenata je izuzetno zadovoljan izborom multifokalnog savitljivog sočiva, koje daje mogućnost komfornog vida na blizu (imitiranje akomodacije), srednjoj distanci (posmatranje izloga, na primer) i na udaljenosti.
Multifokalno savitljivo sočivo praktično otklanja zavisnost od dva para naočara, komfornim prebacivanjem pogleda sa udaljenih na bliske objekte (imitacija akomodacije ). Sve procedure zahtevaju izuzetnu hiruršku spretnost i umeće u izvođenju, jer je preciznost hirurgije BITNA premisa, bez koje ne vredi ni razmišljati o ovim mogućnostima refraktivne hirurgije. Zato je vrlo bitno da hirurg koji se bavi refraktivnom hirurgijom bude kompletan u ovoj oblasti, i da svakom pacijentu pruži maksimum od ponuđenih mogućnosti danas.
Refraktivna hirurgija je kruna hirurškog umeća i kraljica oftalmologije .Jos uvek nije prisutna na našem univerzitetu. Hirurzi početnici i oni koji nemaju iskustva u savladavanju novih hirurških pristupa, nemaju licencu da se bave ovom hirurškom granom. Neznanje u primeni bilo egzajmer lasera, bilo refraktivnih hirurških procedura svakako dovodi u pitanje celokupan kvalitet ovih intervencija. To je upravo razlog za zablude i strah u vezi sa ovim načinom korekcije dioptrije.
<FONT COLOR="#89301E">KOLIKO JE OVAJ PROBLEM AKTUELAN U SAVREMENOJ OFTAMOLOGIJI, KOLIKO DUGO POSTOJI I KAKVE REZULTATE DAJE?</FONT>
Sami počeci refraktivne hirurgije datiraju od davnina, od pre više od pola veka, od pionirskih koraka Barakera, Satoa, Fjodorova, u pokušaju da se hirurški koriguje dioptrija. Ovi prvi koraci, mada daleko od ostvarenja davno zadatog cilja, svakako su vrlo bitni za dalji razvoj današnje refraktivne hirurgije. Oko dve i po decenije unazad, refraktivna hirurgija izrasta u novu, subspecijalističku granu oftalmologije, kojoj se posvećuju kongresi, štampaju stručni časopisi i knjige. Ona se predaje na katedrama oftalmologije na univerzitetima širom sveta, ali nažalost ne i kod nas.
Osamdesetih godina počela je primena egzajmer lasera u oftalmologiji. To su bili prvi, sada napušteni, hardverski laseri, preteče današnjih. Egzajmer laser današnjice je softverski, sa pogodnostima prilagođavanja procedura svakom oku ponaosob. Danas je egzajmer laser dostigao vrhunac u razvoju. Nekada davno zadati cilj konačno je ostvaren. San miliona postaje stvarnost! Preciznost, predvidivost, sigurnost, kao i zadovoljstvo miliona operisanih pacijenata širom sveta, uticali su na najviše autoritete svetske oftalmologije, da laserske procedure proglase zvaničnim.
<FONT COLOR="#89301E">ZLATNO DOBA REFRAKTIVNE HIRURGIJE NE POČINJE, ONO TRAJE. Ovo je doba stabilnih rezultata u kome su nekada davno zadati ciljevi, sada postignuti. Zahvaljujući SVETOM VIDU, ova, do juče NEDODIRLJIVA oblast oftalmologije, postala je i naša STVARNOST.</FONT>
<FONT COLOR="#89301E">KOLIKO JE REFRAKTIVNA HIRURGIJA PRISUTNA U SVESTI NAŠIH LJUDI?</FONT>
Sve više, ali još uvek ne dovoljno, na žalost…
Mada već dugo postoji u savremenoj oftalmologiji kao posebna, subspecijalistička grana, budući da još uvek nije obuhvaćena programom nastave na našem Univerzitetu, to je shvatljivo da će u domaćim oftalmološkim krugovima svakako još neko vreme postojati konfuzija vezana za problematiku koju nosi nova grana oftalmologije. Nevolja je što se takva konfuzija prenosi i na mlade naraštaje, buduće oslonce domaće oftalmologije,i dalje lančano na pacijente koji traže pomoć.
<FONT COLOR="#89301E">ŠTA JE CILJ REFRAKTIVNE PROCEDURE?</FONT>
Cilj refraktivne hirurgije je: bez kontaktnog sočiva ili naočara postići komfornu, funkcionalnu oštrinu vida i tako prekinuti zavisnost od konvencionalnog pomagala.
<FONT COLOR="#89301E">ŠTA JE TO ŠTO LJUDE PODSTIČE NA RAZMIŠLJANJE O POTREBI OVAKVE KOREKCIJE DIOPTRIJE?</FONT>
Nekomfor koje daje konvencionalno pomagalo, naročito je izražen u nekim profesijama, ili svakodnevnici običnog čoveka. Veliki broj mladih ljudi ima otpor prema konvencionalnim pomagalima, što neretko uzima i veće razmere, vodeći ka problemima u komunikaciji i zatvaranju u sebe. Otuda motivacija da se problem reši na drugi način.
Drugu grupu čine pacijenti koji i pored želje, ne mogu korigovati svoju refraktivnu grešku naočarima, ili ne podnose kontaktno sočivo.
Treći razlog jeste – ekonomski. Refraktivna hirurgija se uradi jednom u životu, a kontaktno sočivo je doživotna zavisnost.
<FONT COLOR="#89301E">KO SU KANDIDATI ZA EGZAJMER LASER ?</FONT>
Stariji od 18 godina, sa stabilnom dioptrijom. Starost nije striktan, ali je poželjan uslov.
Rožnjača mora biti zdrava, a dioptrijski opseg određen je kvalitetom i debljinom rožnjače, ali i veličinom zenice, mereno u zamračenim uslovima. Ovi parametri mogu postaviti granicu do koje možemo bezbedno ići u "skidanju dioptrije".
U slučaju postojanja velike razlike u dioptrijama oba oka, ili postojanja dioptrije samo na jednom, refraktivna procedura je od izuzetnog značaja.
Kod mlađih od 18 godina, laser se može primeniti u slučaju stabilne dioptrije, u poslednje 3 godine, ukoliko postoji jaka motivacija zbog planirane posvećenosti sportu ili lepim umetnostima, gde klasično pomagalo nije najbolje rešenje. Velika razlika u dioptriji, ili postojanje astigmatizma može mlade ljude, zbog neadekvatne korekcije, odvesti u slabovidost, te je dobijanje bolje nekorigovane vidne oštrine putem egzajmer lasera u ovom slučaju usmereno ka prevenciji slabovidosti.
Sem u svrhu korekcije dioptrije, egzajmer laser se uspešno koristi u terapijske svrhe kod tzv. recidivantnih ("ponavljajućih") erozija - PTK metoda.
<FONT COLOR="#89301E">KAKO IZGLEDA LASERSKA PROCEDURA, KOLIKO TRAJE, KAKVA SE ANESTEZIJA PRIMENJUJE?</FONT>
Kompjuterski kontrolisana primena "hladnog" laserskog snopa ima zadatak da remodelovanjem rožnjače promeni njenu prelomnu moć u željenu. To se može postići direktnim delovanjem laserskog snopa po površnim slojevima rožnjače (PRK metoda) u trajanju od minut-dva, čime se ciljano pravi zona erozije na rožnjači. Dok traje epitelizacija ove erodirane površine, pacijent nosi terapijsko kontaktno sočivo, s ciljem da zaštiti rožnjaču i umanji nelagodnost nastalu zbog ciljane "erozije". Ova nelagodnost koja se obično oseti sutradan po intervenciji uobičajena je reakcija i uspešno se prevazilazi odgovarajućim kapima i tabletama. Odmah nakon intervencije pacijenti uočavaju dramatično poboljšanje vida, uprkos prolaznom zamućenju koje traje nekoliko dana. Drugi modalitet je LASIK, koji podrazumeva kombinaciju mikrohirurške i laserske procedure, naime mikrokeratomom (posebnim instrumentom) postiže se odizanje flapa epitela (u vidu poklopca), a u dubljim slojevima se primenjuje laserski tretman. Nakon toga se flap epitela vrati na mesto. Ovo je invazivnija metoda. Period zarastanja rožnjače traje duže nego kod PRK, mada je nelagodnost koja se ovde javlja svedena svega na nekoliko sati od intervencije. U oba slučaja anestezija je u vidu kapi – topikalna, pacijent se odmah po intervenciji vraća kući, a na poslu je već za 5-6 dana. Ostali modaliteti osnovnih principa jesu Lasek i Epi lasik( prelazne varijante izmedju PRK i Lasika ).
<FONT COLOR="#89301E">KAKO TREBA PLANIRATI PREGLED UKOLIKO SE RADI O NOSIOCU KONTAKTNOG SOČIVA?</FONT>
Ako se radi o nosiocima kontaktnog sočiva, potreban je prekid u nošenju pre intervencije da bi se rožnjača "rekonfigurisala" i to 10 do 15 dana kod mekog i oko 4 nedelje kod GP sočiva (za one koji GP nose duže od 20 godina i 6-8 nedelja). Uostalom, na reljefnom prikazu rožnjače – kornealnoj topografiji, vidi se "otisak" kontaktnog sočiva na rožnjači.
<FONT COLOR="#89301E">KO IZVODI LASERSKE PROCEDURE U SVETOM VIDU?</FONT>
Sve refraktivne procedure izvodi prof. Dr Pavel Rozsival, istaknuti član najvećih evropskih i svetskih oftalmoloških asocijacija, koji je od strane vodećih autoriteta proglašen jednim od najzaslužnijih ljudi u oftalmologiji XX veka.
Zahvaljujući njemu, uz adekvatnu opremljenost bolnice i edukaciju kadrova, uspeli smo da refraktivnu hirurgiju uvedemo u zemlju i učinimo je dostupnom svim ljudima, i pacijentima i lekarima. Hirurgija koja se ovde izvodi predstavlja najviši nivo očne hirurgije.
<FONT COLOR="#89301E">KAKAV JE KONTAKT SA PACIJENTOM POSLE INTERVENCIJE?</FONT>
Kontinuirano praćenje i kontakt sa pacijentom pre i posle intervencije je realna činjenica i sigurnost za pacijenta. Na jednom mestu, u svojoj zemlji može dobiti odgovor na sva pitanja i detaljna objašnjenja o svom problemu i mogućnostima za rešenje. Na osnovu razgovora i iscrpnih pregleda pronalazi se upravo metoda izbora, koja će biti najbolje i najbezbednije rešenje.
<FONT COLOR="#89301E">Ovde se ne radi o počecima refraktivne hirurgije, već o metodama potvrđenim kroz dugogodišnju primenu i pozitivne rezultate u svetu i zvanično priznatim. Biće potrebno vreme da se prihvati činjenica da je ono što je do juče bilo nedokučivo i daleko izvan granica ove zemlje, sada vrlo blizu, realizovano upravo ovde u Specijalnoj bolnici SVETI VID. Sakrivanje činjenice da je to tako negativno se odražava po pacijenta i društvo u celini, vukući ga unatrag svesno, birajući namerno put ka održanju zaostalih, davno prevaziđenih metoda i shvatanja.</FONT>

Moderna optika sa savremenom, izuzetno preciznom mašinom za najfiniju obradu korektivnih stakala i plastike.
Moderne linije dioptrijskih ramova i sunčanih naočara atraktivnih modnih linija: Voque, Valentino, Escada, Dior, Roberto Cavalli, Wivienne Westwood, Simpsons, Seventeen…

KAKO PREMOSTITI PROBLEM VISOKE DIOPTRIJE:</FONT>
Među pacijentima sa problemom dioptrije gotovo trećina ima visoku dioptriju. Ovi “nesrećni” ljudi svoju visoku dioptriju teško mogu da "utaknu" u okvir naočara ili iskoriguju kontaktnim sočivom. Sa većim stepenom astigmatizma, gotovo je sigurno da će uz konvencionalna pomagala nepotpuna vidna oštrina, nerealna slika i limitirano vidno polje biti svakodnevnica sa kojom žive. Bez "pomagala" ovi ljudi vide na svega par desetina santimetara pred okom, što znači da postoji izuzetna zavisnost od naočara ili sočiva, pa i onda je funkcija vida ograničena.
Egzajmer laser je izvanredan u korekciji manjih i umerenih vrednosti kratkovidosti do -10.0 (uslovno), sa manjim astigmatizmom, i dalekovidosti manjeg stepena, do oko plus 2 D. Ne primenjuje se u korekciji viših dioptrija, jer je dioptrijski opseg koji "skidamo" strogo definisan određenim parametrima, što lasersku proceduru čini bezbednom. Svaka od refraktivnih procedura, bilo laserska, bilo hirurška ima svoje specifične zahteve. Potrebno je izuzetno poznavanja refraktivne hirurgije i iskustvo da bi se za svakog ponaosob našlo najbolje i najsigurnije rešenje. Uz ove principe, rezultati refraktivnih procedura su izvanredni i iza njih ostaju srećni ljudi. U slučajevima konstituciono "tanje" rožnjače, i kod umerene kratkovidosti, ili dalekovidosti, nećemo savetovati egzajmer laser. Metoda izbora ovde je hirurgija implanta. Radi se o hirurškoj ugradnji specijalnog sočiva koje pokriva dioptrijski opseg do -20 D (kratkovidost) i do plus 10 (dalekovidost). Sopstveno sočivo, koje je smešteno iza dužice, ostaje nedirnuto. Time se čuva akomodacija (vid na blizu), a rešava korekcija za daljinu. Zato se ova hirurgija primenjuje u starosnoj grupi od 21 do 40,45 - te godine, dok ima akomodacije. Kod starijih, u korekciji visokih dioptrija savetuje se tzv. hirurgija zamene sočiva, kada dolazi u obzir i primena multifokalnih implanta (imitacija akomodacije).
Refraktivna sočiva za korekciju kratkovidost i dalekovidostii su u primeni već dosta dugo. Danas postoji i varijanta faknog toričnog sočiva, što znači mogućnost korekcije ujedno i pridruženog astigmatizma( do oko 7 D cilindra). To su sočiva savršenog dizajna i materijala, prilagođena oku u potpunosti, pa nemaju mnogo sličnosti sa svojim istorijskim precima.
Fakna intraokularna sočiva se odlično podnose, pacijent se brzo adaptira, postoperativni odgovor je odličan. Naši dugogodišnji rezultati pokazali su prevazilaženje zadate (nekada korigovane) vidne oštrine za čak 1-2 reda više, što se podudara i sa objavljenim svetskim rezultatima. Bitna premisa bez koje nema smisla govoriti o vrhunskoj refraktivnoj hirurgiji je umeće i prefinjenost hirurške tehnike, iskustvo hirurga u primeni ove vrhunske hirurgije, i naravno pravilan odabir pacijenata uz poštovanje zvanično usvojenih stavova.
<FONT COLOR="#89301E">Kod ljudi u presbiopnom dobu, dakle bez akomodacije(sa ili bez katarakte), kod potrebe za dvostrukom korekcijom - naočarima za blizu i daleko, a uz to još sa astigmatizmom čak i do viših vrednosti, primenjuje se hirurgija implanta- zadnje komorno torično sočivo (PC toric) specijalnog dizajna, rađeno prema specifičnim parametrima svakog oka ponaosob!!!</FONT>
Time naša zemlja ulazi u žižu najviših ostvarenja svetske oftalmologije.

Specijalna bolnica SVETI VID je jedinstvena ustanova na ovim prostorima sa posebno formiranim odeljenjem za makulu, gde sprovodi specijalne programe za probleme makule: dijagnostički, terapijski (PDT i klasičan laserski tretman , hirurgija).</FONT>
Radi boljeg razumevanja funkcije pojedinih delova ljudskog oka, ono se često poredi sa foto aparatom. Svetlost prolazi kroz jasne, prozirne strukture oka (rožnjača, sočivo, staklasto telo, što bi odgovaralo optičkom delu), prelama se i fokusira na zadnjem delu oka -mrežnjači. Mrežnjača se ponaša kao film foto aparata, absorbuje i pretvara svetlo u nervne impulse koji putuju do mozga, gde se vrši analiza i stvara svest o posmatranom predmetu, odnosno dobijamo sliku posmatranog predmeta.
Specijalni deo mrežnjače zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja je MAKULA ili žuta mrlja. Ona obiluje fotoreceptorima -ćelijama koje primaju vizuelnu draž i prenose je nervnim elementima. Gust raspored receptora u makuli omogućuje oštrinu vida, zapažanje detalja i raspoznavanje likova, čitanje, pisanje, prepoznavanje boja….
<FONT COLOR="#89301E">DEGENERACIJA MAKULE (DM)</FONT>
Degeneracija žute mrlje jedan je od gorućih problema u oftalmologiji modernog doba. Javlja se u više oblika, ali je najčešća forma vezana za populaciju koja stari i nosi naziv senilna makularna degeneracija (ARMD). Ređe forme viđaju se u urođenim degenerativnim progresivnim oboljenjima (juvenilna makularna degeneracija), ili kod visoke kratkovidosti. Makula strada i u nekim sistemskim ili infektivnim oboljenjima.
<FONT COLOR="#89301E">FAKTORI RIZIKA ZA DM</FONT>
Rizik nastanka senilne makularne degeneracije značajno raste sa godinama života. U populaciji od 65-75 godine rizik oboljevanja je oko 10-20 procenata. Od 75 do 85-te godine starosti rizik je već 35 procenata.
Genetska predispozicija je bez sumnje važan faktor rizika. Deca roditelja sa ARMD svakako imaju povećan rizik ranijeg oboljevanja.
Opasnost predstavlja preterano izlaganje posebno plavom delu svetlosnog spektra, a naročito kod osoba osetljivijih na svetlo, i svetle puti. Preporučuje se nošenje naočara sa zaštitnim filterom –posebno na moru ili snegu.
Ostali faktori rizika su istovetni faktorima rizika za nastanak ateroskleroze: pušenje, povišen nivo lipida u krvi, nedostatak nekih vitamina u ishrani- C, E , A.
Hipertenzija i kardiovaskularni poremećaji mogu ubrzati razvoj promena.
Pušači čiji bliski rodjaci imaju degeneraciju makule su pod dva puta većim rizikom oboljevanja.
<FONT COLOR="#89301E">SIMPTOMI</FONT>
Rezultat oštćenja makule je poremećaj centralnog vida, bez mogućnosti korekcije naočarima, uz očuvanje perifernog vida, tako da se ne radi o kompletnom slepilu. Pacijent treba da se javi oftalmologu ukoliko primeti simptome poput smanjene kontrastne osetljivosti, smanjene vidne oštrine, pojave mrlje u centru vidnog polja (centralni skotom), ili krivljenje slika...
Mada zahvata oba oka, ovo oštećenje obično nije podjednako zastupljeno istovremeno, pa se “boljim“ okom kompenzuje pad vida i stoga pacijent i ne primeti na vreme prve promene. Pošto promene u makuli ne bole, i u početku dovode samo do diskretnih poremećaja vida, koje se pri binokularnom gledanju (sa oba oka) i ne primete, najbolje je sprovoditi redovne oftalmološke preglede –na 6 meseci, ili napraviti test kod kuće(povremeno testirati svako oko zasebno, posmatranjem šeme sa kvadratićima). Zapažanje nepravilnosti oblika kvadratića ili zamućenje u centralnom delu Amslerove rešetke je alarm za posetu oftalmologu.)
Sa daljim napredovanjem makularne degeneracije vidna oštrina sve više pada, do gubitka sposobnosti čitanja.
<FONT COLOR="#89301E">DEŠAVANJA NA NIVOU TKIVA</FONT>
Horoidea, odnosno sudovnjača, je ovojnica oka koja sadrži krvne sudove i hrani mrežnjaču koja leži na njoj. Ona je obavijena tankom membranom koja se zove Bruhsova membrana, ili baza pigmentnog epitela mrežnjače.
<FONT COLOR="#89301E">FORME MAKULARNE DEGENERACIJE</FONT>
Starenjem se smanjuje se broj receptornih i nervnih ćelija mrežnjače, a pigmentni epitel, koji se nalazi ispod mrežnjače ima zadatak da “absorbuje” i razlaže delove izumrlih ćelija. Vremenom se ova sposobnost iscrpljuje i dolazi do taloženja “nepreradjenog “ materijala u vidu depozita (druza), koje otežavaju normalan transport materija izmedju horoidee i mrežnjače, smanjujući ishranu makule preko horoidee (suva forma makularne degeneracije). Odizanje i destrukcija pigmentnog sloja je uvod u težu formu makularne degeneracije(atrofična forma), sa propadanjem vida.
Priroda nastoji da „popravi” defekt stvarajući novonastale krvne sudove (horoidna neovaskularizacija ili CNV), čime se još više ruši arhitektonika tkiva. Novonastali krvni sudovi su lošeg kvaliteta, dolazi do izlivanja tečnosti i krvi ispod i u mrežnjaču. Ovo su odlike vlažne forme degeneracije makule.Destrukcija se u ovom tipu degeneracije dešava fulminantno, i na kraju završava definitivno ožiljkom, bez funkcionalnog tkiva.
Suva forma makularne degeneracije daleko je češća od vlažne (90 procenata pacijenata sa degeneracijom makule).Pošto postoji opasnost da predje u vlažnu formu, koju karakteriše fudroajantni gubitak vida, veoma je važno obučiti pacijenta za samokontrolu vidne funkcije, kako bi se simptomi blagovremeno uočili i započeo tretman.
CNV se javlja u 5-10 procenata ljudi sa patološkom kratkovidosti. Zbog rasta očne jabučice, izduženje po centralnoj osovini dovodi do istanjenja ovojnica oka i formiranja “stafiloma” tj. ispupčenja na zadnjem delu, u predelu makule. Ovo je predispozicija za nastanak CNV, zbog mogućnosti nastanka pukotina u donjem sloju mrežnjače, ispod pigmentnog epitela. Kroz ove pukotine prodiru novoformirani krvni sudovi horoidee-CNV, koji destruiraju pigmentni i neurosenzorni aparat mrežnjače, dovodeći do izrazite i nepovratne destrukcije centralnog vida.
Do pojave PDT-a nije bilo mogućnosti za efektivan tretman CNV u ovim stanjima na oku.
Rano prepoznavanje problema i blagovremena primena terapije, redukuje rizik od fudroajantnog, nepovratnog gubitka centralnog vida.
<FONT COLOR="#89301E">DIJAGNOSTIKA</FONT>
Zlatni standard u dijagnostici je fluoresceinska angiografija.
Snimanjem očnog dna po prethodnom intravenskom ubrizgavanju kontrasta (fluoresceina), markira se „krvotok” očnog dna i zapažaju zone abnormalnosti u vidu propuštanja boje kroz zid krvnog suda. Ovako se lako diferenciraju dve osnovne podforme vlažne makularne degeneracije –okultna i klasična ,čija se prognoza razlikuje.
<FONT COLOR="#89301E">TERAPIJA</FONT>
Nema specifične terapije u slučaju suve makularne degeneracije. Savetuju se: vitamini+gingko preparati, izbegavanje pušenja, zaštita od jake, pretežno plave svetlosti. Pomagala u vidu lupa ili teleskopa mogu biti od pomoći. Obuka u radu sa tele-monitorskim sistemima, i mobilnim i fiksnim obavlja se u centru za slabovidost u SVETOM VIDU. Hirurška implantacija minijaturnih teleskopa može pomoći u uveličanju slova oko 3-6x više od naočari, ali je samo privremeno pomagalo, dok se proces zadržava u jednom stadijumu. Sa daljim padom vidne funkcije postojeći ugradjeni minijaturni teleskop postaje i manje efikasan.
<FONT COLOR="#89301E">Terpija vlažne forme
Fotodinamska terapija PDT</FONT>
Za ovaj tip makularne degeneracije postoji tretman koji se zove PDT-FOTODINAMSKA terapija, čiji je cilj da se dijagnostikovane promene zaustave u daljim destruktivnim stremljenjima i na taj način KONZERVIRA stanje vida. Time se tretira subfoveolarna i juxtafovealna CNV predominantno klasičnog tipa CNV. Cilj je postići destrukciju novoformiranih krvnih sudova, što se postiže posebnim tipom -netermalnog lasera i fotosenzitivne supstance-verteporfina.
Ova vrsta terapije se u zemlji obavlja JEDINO U SVETOM VIDU, gde je problemu makularne degeneracije posvećena posebna pažnja.
<FONT COLOR="#89301E">Laserfotokoagulacija -LFC</FONT>
Klasična laser fotokoagulacija ima efekta samo u slučajevima periferne lokalizacije, daleko od centra makule. Neselektivan je u odnosu na tkivo gde se primenjuje, odnosno da bi se tretirala ciljna patološka zona, zahvata se i finkcionalni deo mrežnjače što dovodi jednim delom do “pada vida”.
<FONT COLOR="#89301E">HIRURGIJA MAKULE</FONT>
Hirurški pristup koji je poslednjih godina u zamahu je tzv. translokacija, ili “premeštanje” makule, gde se cela mrežnjača rotira tako da makula “pada “ na zdrav deo sa očuvanim pigmentnim epitelom. Ovo je teška hirurgija, zahteva dodatnu hirurgiju na spoljašnjim mišićima oka.

Vitreoretinalna hirurgija – operacije na zadnjem segmentu oka – na mrežnjači i staklastom telu</FONT> izvode se u saradnji sa univerzitetom u Švedskoj – u Uppsali, na čijem je čelu dr ZoranTomić, koji je i stalni član lekarskog tima bolnice SVETI VID. Dr Zoran Tomić je jedan od vodećih evropskih vitreoretinalnih hirurga. Pacijenti za ovu vrstu hirurgije su najvećim delom dijabetičari, potom pacijenti sa ablacijama (odlubljenje mrežnjače) i sa povredama oka.
Ova hirurgija se može shvatiti kao vrsta neurohirurgije u oku, veoma je složena i zavisna i od tehnoloških uslova, iskustva i veštine hirurga. Velikom broju ljudi ova vrsta hirurgije je nepoznata. Dok je u savremenoj oftalmologiji vitreoretinalna hirurgija prolazila kroz vrlo dinamičan period razvoja, istovremeno je u našoj zemlji stagnirala. Pacijenti sa ovim problemima, mogli su biti dobro operisani samo u inostranstvu. Stoga je bilo neophodnio da se u SVETOM VIDU formira takav savremeni centar za vitreoretinalnu hirurgiju koji ce pružiti isti kvalitet hirurgije poput vodećih vitreoretinalnih centara u svetu, uz mnoge druge prednosti poput niže cene operacija bez dodatnih troškova putovanja i pratioca, kao i kontinuirano praćenje nakon operacija. Tu prednost nisu imali nakon operacija u inostranstvu.
Vitreoretinalna hirurgija danas, poput burnog razvoja hirurgije prednjeg segmenta, takođe ima svoje potpuno novo ruho sa smanjenjem reza (23 i 25G), bez šava. Mogućnosti vizualizacije zadnjeg segmenta oka, mrežnjače, kao i vitrektomi (nožići u vitrektomiji) izvanredne brzine, a time i preciznosti kod savremenih aparata za vitrektomiju daleko su iznad nekadašnjih standarda, kako bi se udovoljilo višim zahtevima u ovoj hirurškoj grani, odnosno boljem operativnom ishodu. Stoga se vitrektomija danas jako razlikuje u odnosu na nekad, a zajedničko je ostalo – ime.
Problem na makuli – žutoj mrlji, tipa makularne rupe u skučenim okvirima domaće oftalmologije i dalje važi za inoperabilan, mada se to uveliko uspešno operiše, što potvrđuju i rezultati SVETOG VIDA. Naravno, potrebno je pacijenta uputiti na vreme.
Sveti Vid je na ove prostore uveo i kombinovanu proceduru, operaciju katarakte i virtrektomiju, i istom aktu, tzv.fako-vitrektomija, gde se u jednom operativnom aktu operiše katarakta (fakoemulzifikacijom) i promene na zadnjem segmentu oka (-vitrektomija), onda kada postoji kombinovan problem.
Na ovaj način se postiže brža i bolja rehabilitacija vidne funkcije.

Centar za slabovidost opremljen je najsavremenijim pomagalima, lupama, teleskopskim sistemima sa monitorima fiksnim i mobilnim, sa različitim stepenima uveličanja kao pomoć osobama slabog vida u čitanju i snalaženju u prostoru. U kabinetu se vrši demonstriranje rada svakog od ovih aparata radi odabira najbolje varijante za svakog ponaosob.

Makularna degeneracija je proces propadanja žute mrlje-makule, odnosno funkcionalnog dela mrežnjače koji je zadužen za centralni vid. Javlja se u dve osnovne forme, kao ne-neovaskularna (suva) i neovaskularna (vlažna) makularna degeneracija. Suva forma je češća (80 procenata), napreduje dosta sporo, dok je vlažna forma vrlo agresivna u svom nastupu, dovodeći rapidno do gubitka centralnog vida. Prostorna orijentacija ostaje (periferija mrežnjače ne strada). Oko 10-20 procenata suve forme može preći u vlažnu.
Najveći napori su uloženi u traganju za načinom kojim bi se zaustavilo progresivno propadanje neurosenzornog dela mrežnjče i sačuvao vid. Danas u tome najviše efekta ima Visudyne i fotodinamska terapija.
Vlažna forma degeneracije makule ima u osnovi horoidnu neovasklularizaciju (CNV) kao patološku pojavu koja se sastoji u formiranju novih, abnormalnih krvnih sudova horoidee (omotača oka koji leži preko mrežnjače). Zbog svoje fragilnosti ovi krvni sudovi propuštaju krv i tečnost ispod makule-žute mrlje, kao i u nju. Odvajanjem pigmentnog epitela ili neurosenzornih ćelija mreznjače , sa formiranjem fibrovaskularnog ožiljka na kraju , gubi se funkcija makule (videti poglavlje o žutoj mrlji). Promene su ireverzibilne.
Vlažna forma makularne degeneracijei vodeći je uzrok gubitka centralnog vida u starijih od 50 godina. Javlja se i u mlađih, u sastavu patološke kratkovidosti, kao i slučajevima okularne histoplazmoze (vrsta gljivice, često prisutne endemski u nekim krajevima -centralna Amerika), a ređe kao posledica angioidnih strija, u slučajevima traume, uveitisa, a takodje i iz nepoznatih razloga.
Nezavisno od uzroka CNV, ishod je isti: gubitak centralnog vida. Pa ipak je još uvek samo mali broj (2 procenta) populacije u internacionalnoj studiji upoznat sa gorućim problemom makularne degeneracije.
Do pojave fotodinamske tereapije nije bilo moguće obuzdati ovo dramatično dešavanje na makuli. Klasična laserfotokoagulacija bila je jedina mogućnost tretmana, ali se time nije smela tretirati centralno postavljena, subfovealna neovaskularizacija. Razlog je neselektivnost klasičnog laserskog tretmana koji ima termalni efekat, čime bi se direktno uništio veliki deo zdravog tkiva mrežnjače, što nije bio cilj.
<FONT COLOR="#89301E">Fotodinamska terapija ili PDT</FONT>
Predstavlja primenu netermalnog lasera, selektivnog delovanja na mesto neovaskularizacije bez razornog delovanja na tkivo funkcionalne mrežnjače uz primenu fotoaktivne supstance –Visudyna- koja se u neaktivnom obliku daje intravenski, a aktivira ciljano, selektivnom primenom netermalnog lasera.
Ima za cilj da se dijagnostikovane promene zaustave u daljim destruktivnim stremljenjima i na taj način KONZERVIRA stanje vida. Time se tretira subfoveolarna i juxtafovealna CNV predominantno klasičnog tipa. Cilj je postići destrukciju novoformiranih krvnih sudova.
<FONT COLOR="#89301E">Ova vrsta terapije se u zemlji obavlja JEDINO U SVETOM VIDU, gde je problemu makularne degeneracije posvećena posebna pažnja.</FONT>
Pre odluke o terapiji NEOPHODNO je uraditi angiografiju i razdvojiti dve osnovne podforme vlažne makularne degeneracije: klasičnu i okultnu.
Visudyne je supstanca koja se venski ubrizgava, kroz infuziju u trajanju od 1o min., transportuje u kompleksu sa lipidima male gustine i vezuje za krvne sudove, predominantno patološke, neovaskularne, preko LDL receptora gde se akumulira.
15 minuta posle početka infuzije primeni se netermalni laser. Pod uticajem laserske svetlosti određene talasne duzine (698nm) dolazi do lokalne aktivacije date supstance i time do destrukcije patološkog krvnog suda. Sve se svodi na foto efekat terapije, dakle nema termalnog efekta, nema opekotina, pa funkcionalno tkivo makule ostaje netaknuto.
Čitava proceura traje oko 3o minuta, i ne boli. Radi se ambulantno.
Nakon intervencije pacijent se nalazi pod posebnim uslovima, zaštićen od intenzivne svetlosti, i mora da sledi posebna pravila zaštite.
Svaki pacijent dobija pisano uputstvo o zaštiti nakon intervencije. Tu je posebno naglašena potreba nošenja zaštitnih naočari, oko 5 dana posle intervencije, boravak u prostoriji osvetljenoj difuznim osvetljenjem, bez izlaganja direktnoj sunčevoj svetlosti ili fokalnom osvetljenju halogenih ili neonskih lampi, izbegavanje solarijuma, blizine prozora sa direktnom sunčevom svetlosti u datom vremenskom intervalu do postizanja neutralizacije supstance u organizmu. Primena krema sa visokim faktorom zaštite pri izlasku na dnevnu svetlost u prvih 5 dana. Nakon toga, dozvoljen je izlazak kasnije po podne. Mere predostrožnosti se preduzimaju u intervalu 5 do 7 dana posle intervencije.
Za to vreme savetuje se boravak u blago zatamnjenim uslovima bez pomenutog direktnog osvetljenja, gledanje TV bez ograničenja. Potpuni mrak nije poželjan, već blaga izloženost difuznom svetlu (sa TV prijemnika ili iz susedne sobe ) kako bi se fotosenzitivna supstanca brže eliminisala.
Kontrola se obavlja na 3 meseca po intervenciji , sa obaveznom fluoresceinskom angiografijom.

LOW VISION Centar u Specijalnoj bolnici SVETI VID jedinstven je na ovim prostorima. Ideja je da se ljudima veoma oštećenog vida, sa iscrpljenim terapijskim mogućnostima, pruži mogućnost da čitaju i samostalno se orjentišu u prostoru, rehabihtacijom vida putem nekih vrsta pomagala.
Rehabihtacija vidne funkcije se ovde ostvaruje putem specijalnih elektronskih telemonitorskih sistema sa mogućnošću uvećanja od 7 do 40 puta, koji postoje kao fiksna (kućna) i mobilna varijanta.
CCTV predstavlja primer kućne varijante telemonitornog sistema sa tablom mobilnom u pravcu x-y ose, na kojoj je tekst koji se čita, gde se može pisati, crtati...
Promena kontrasta i veličine uvećanja, po želji.
Praćenje udaljenog teksta, na primer sa televizije ili sa školske table, omogućeno je dodatkom specijalne kamere. Ovo je od posebnog značaja za školovanje dece ostećenog vida (školska varijanta).
Mobilni elektronski telemonitorski uređaji daju komfor pri kretanju van kuće, na putovanjima, u restoranima, u banci...
Džepna varijanta elektronskog pomagala ovog tipa (pocket viewer) daje korisniku slobodu kretanja van kuće sa mogućnošću da vidi brojeve na svom mobilnom telefonu ili pročita vreme sa svog ručnog sata, a takođe i imena na interfonu.
Hiperkorektiva stakla posebne izrade, novog dizajna, i sa većim uvećanjem, daju bolji kvalitet silke u odnosu na ranije varijante. Za zaštitu žute mrlje, što je u osnovi ovih ostećenja vida, primenjuju se različiti filteri, zavisno od uslova osvetljenosti. Ugradnjom specijalnih teleskopa na naočare daje se mogućnost posmatranja udaljenih objekata. Naša zemlja je odavno imala potrebe za jednim ovakvim centrom koji sada postoji u Specijalnoj bolnici SVETI VID u Beogradu.

STRABIZAM (razrokost) predstavlja anomaliju položaja očiju i binokularnog vida, zapravo motornu i senzornu anomaliju. To praktično znači nemogućnost istovremenog usmeravanja oba oka, odnosno vidnih linija ka tački koja se fiksira i formiranje jedinstvenog lika gledanjem sa oba oka.
Ortoforijom nazivamo normalan položaj očiju.
Heteroforijom (latentni strabizam) nazivamo diskretnu nepravilnost u položaju vidnih osovina, koje uz pomoć fuzije dolaze u približno paralelan položaj. Poremećaj se može dijagnostikovati određenim testovima.
Heterotropijom nazivamo manifestnu, jasno ispoljenu razrokost.
Postoji više vrsta strabizama: urodjeni, stečeni, sa otklonom ka nosu ili spolja, gore ili dole, na jednom oku (monokularni) ili alterirajući (oči naizmenično idu u otklon i naizmenično fiksiraju), sa praćenjem pokreta zdravog oka ili zaostajanjem u istom položaju i dr.
Strabizam je česta pojava (4 - 6 procenata populacije), sa polovinom slabovidih u toj grupi. Nastaje u bilo kom dobu, najčešće kod dece od 3 do 6 godina.
Ambliopija prati strabizam i gotovo je svaki drugi pacijent sa strabizmom ima. Ona predstavlja slabovidost, odnosno nemogućnost dobijanja jasne, oštre slike bez obzira na korektno datu dioptrijsku korekciju. Često je razlog tome propuštena blagovremena korekcija ili neadekvatno data ili otežana korekcija zbog prevelike razlike u dioptriji oba oka (anizometropija), koja se standardnim pomagalima, naočarima ili sočivom, teško toleriše. U borbi protiv slabovidosti insistira se na dobroj korekciji refrakcione mane, a kada postoji anizometropija izborna metoda je neka od refraktivnih procedura -excimer laser ili druga. Naravno, ni laser niti bilo koja druga procedura ne mogu „konstruisati” vid, već se samo koriguje dioptrija, a ukoliko postoji očuvan vidni potencijal, slabovidost se može delom smanjiti.
Ambliopija (slabovidost ) i strabizam predstavljaju veliki problem, kako za pojedinca tako i za društvo (ograničen izbor zanimanja, velika opasnost od povređivanja, i sl.)
Za formiranje normalnog binokularnog vida potrebno je da slika koja se stvara na korespodentnim takama na mrežnjači oba oka bude oštra. Takva jasna slika u detinjstvu preduslov je za normalan razvitak vidne funkcije. Binokularni vid se formira oko trećeg meseca života.
Za to je potreban normalan oblik i položaj oka, zdrav refraktivni aparat, odnosno oko bez greške u refrakciji ili sa, dobro i na vreme, iskorigovanom refraktivnom manom, uz očuvanu anatomiju i funkciju mišića pokretača oka, zdrav nervni sistem i očuvana funkcija nerava koji aktiviraju mišiće oka i usklađuju njihove pokrete, centar za vid gde se primaju i analiziraju primljeni vidni podražaji koji dolaze iz oba oka i formira jedinstvena slika.
Ako na bilo kom od ovih nivoa nastane poremećaj u ranom detinjstvu, poremeti se formiranje binokularnog, funkcionalnog vida. Oko koje ne fiksira „beži ”, a ako prepreka postoji na oba oka, javlja se i nistagmus (brzi nekontrolisani, nevoljni pokreti očiju ), sa dubokom slabovidošću. Ta prepreka može biti i urođena katarakta, glaukom , sa oštećenjem očnog živca, ali i ptoza sa prekrivanjem zenice (spušten kapak), kao i dugotrajne terapijske okluzije - dakle sve ono što remeti prodor svetlosti u oko i stvaranje slike na mrežnjači, ili doprinosi formiranju raličitih slika na obe mrežnjače.
Strabizam može nastati i kasnije u životu kod svih stanja i bolesti oka koje duže traju: nekorigovana dioptrija, zamućenje rožnjače, katarakta, bolesti mrežnjače i vidnog živca, oštećenja nervnog sistema u okviru povreda ili bolesti, kao i psihička trauma bez vidnog organskog uzroka, i sl.
Kod dece je češći konvergentni strabizam (oko ka nosu), a kod odraslih divergentni (oko u stranu).
Prevencija slabovidosti i strabizma se može ostvariti blagovremenim otkrivanjem i korigovanjem refraktivne mane pre svega (dalekovidosti, astigmatizma, kratkovidosti), potom određenim vežbama i kontrolisanom okluzijom (zatvaranjem) boljeg oka da bi se forsiralo „lenjo oko”. Ne dugo nakon ovakvog tretmana pristupa se hirurškoj korekciji strabizma, kako bi se smanjila ili eliminisala bazična devijacija zaostala nakon sprovedene korekcije.
Ukoliko je razlog slabovidosti i strabizma neka prepreka koja zatvara vidnu osovinu (ptoza, katarakta), prvo se sprovodi „oslobađanje” vidne osovine, dakle operacija ptoze ili katarakte, a potom i hirurgija strabizma.
Rana operacija katarakte kod dece sa primenom intraokularnog implanta kojim se postiže korigovanje dioptrije jeste jedan od najvažnijih preduslova u borbi protiv slabovidosti i strabizma. Pokazalo se da operacija katarakte kod dece sa istovremenom implantacijom intraokularnog sočiva mnogo bolje koriguje vid nego afakna korekcija naočarima ili kontaktnim sočivima i da se time stepen slabovidosti smanjuje.
Kada se vidna osovina oslobodi operacijom katarakte i implantom reši i refraktivni problem, nastavlja se sa programom vežbi i okluzivnih tretmana. Kod dece treba redovno pratiti promenu korekcije, koja svakako nije preglomazna kao afakna, već primerena normalnom fiziološkom rastu oka.
Ovo je dobar put ka prevenciji strabizma, a ukoliko postoji u izvesnom stepenui nakon operacije katarakte, preduzima se i operativno lečenje.
Ukoliko se strabizam rano javi, do 6 meseci života, planira se rana hirurgija najkasnije do druge godine života.
Ukoliko se kasnije javi od druge do šeste godine, takođe treba insistirati na dobroj korekciji refraktivne greške(dalekovidosti, astigmatizma) i potom hirurški otkloniti zaostalu devijaciju.
U kasnijim godinama života, kada postoji visok stepen ambliopije, operacija strabizma ima više estetski nego funkcionalni smisao. Tu je binokularni vid već izgubljen.
Kod paralitičkih strabizama vodi se računa da oko operativno postavi u položaj kojim se gube duple slike.
Hirurgija strabizma ima zadatak da oko dovede u odgovarajući položaj, time što se pomeraju i podešavaju mišićni pripoji. Operacija se radi u opštoj anesteziji, bez potrebe zadržavanja u bolnici. Hirurški pristup, kao i anesteziološki komfor prilagođeni su uslovima što kraće hospitalizacije i bržeg oporavka.
U Specijalnoj bolnici SVETI VID, problem strabizma i slabovidosti se sagledava kompleksno, konzilijarnim pristupom tima koji čine eksperti iz oblasti refraktivne i hirurgije katarakte, hirurgije strabizma u saradnji sa neurologom.
Ovde na jednom mestu postoje idealne mogućnosti operacije katarakte sa rešavanjem refraktivnih problema istovremeno, kao i laserska korekcija dioptrije čime se jednim delom ugao razrokosti smanjuje, a u nekim slučajevima i ispravlja razrokost samo korigovanjem dioptrije. Dodatna operacija strabizma definitivno vraća oko u normalan položaj ili što bliže normalnom.
<FONT COLOR="#89301E">KERATOKONUS I CORNEAL CROSS-LINKING (CCL)
CILJ PROCEDURE :postizanje biomehanicke stabilizacije rožnjače i prekid progresije bolesti.</FONT>
Radi se o terapeutskom postupku u stanjima oka sa progresivnim istanjenjem i razmekšanjem rožnjače (ektazija ), radi ojačanja mehaničke i biohemijske stabilnosti rožnjače, podsticanjem stvaranja dodatnih hemijskih veza unutar kornealne strome putem strogo lokalizovane fotopolimerizacije, uz maksimum zaštite okolnog tkiva.
Naziv <FONT COLOR="#89301E">KORNEALNA EKTAZIJA</FONT> obuhvata grupu poremećaja rožnjače koja se karakterišu slabošću strukture i tanjenjem roznjace , koje vodi ka protruziji(ispupcenju) sto se naziva “konus”, i iregularnom astigmatizmu. Promene su progresivne, i vode ka slabljenju vida , smenjenoj toleranciji kontaktnog sociva, do potpune nepodnosljivosti i nemogucnosti “drzanja sočiva na oku”. Kod krajnjeg stadijuma istanjenja rožnjače preti perforacija(“otvaranje”) i transplantacija rožnjače postaje neminovna.
Najčešće urodjene ektazije su keratokonus i pelusidna marginalna degeneracija, a stečene su post lasik ektazije, postinflamatorne, bulozna keratopatija i druga stanja razmekšanja rožnjače .
Zajedničko svim ektazijama rožnjače je redukovana biomehanička snaga zbog redukovanih interfibrilarnih veza, koje slabe u pomenutim stanjima.
Novi koncept u tretmanu ovakvih stanja, CORNEAL CROSS –LINKING (CCL) usredsredjen je upravo na ovaj poznati patogenetski mehanizam kako bi se, ojačanjem strukture rožnjače i njenim ”učvršćenjem” sprečila potreba za transplantacijom.
Procedura se sastoji u homogenom prosvetljavanju tkiva rožnjače (UVA 370nm) natopljenog rastvorom riboflavina (vit B2 ), tokom 30 minuta, čime su pokrenuti hemijski mehanizmi ojačanjem i stvaranjem novih kovalentnih veze medju kolagenim fibrilama(porast biomehaničke snage).
Postupak je bezbolan i bezbedan.
Efeket je lokalizovan na prednji deo roznjače. Dva su bitna cilja u tretmanu ektazija rožnjače:
1. restauracija vidne oštrine, što se postiže GP kontaktnim sočivom,i
2. restauracija strukturnog integriteta rožnjače , corneal collagen cross-linking-om(CCL.)
<FONT COLOR="#89301E">šta je zapaženo?</FONT>
1.zaustavljanje napredovanja ektazije
2.Smenjenje regresije
3.Poboljšanje tolerancije kontaktnog sočiva
4.Pad maksimalne keratometrijske vrednosti,lako zaravnjenje rožnjače do 2 D astigmatizma.
5.Lako poboljšanje nekorigovane vidne oštrine
6.Smanjenje potrebe za transplantacijom
<FONT COLOR="#89301E">INDIKACIJE:</FONT>
- ektazije rožnjače, urodjene i stečene
- keratokonus,
- pelusidna marginalna degeneracija,
- jatrogena keratektazija(post-lasik, pseudofakna keratopatija nakon neadekvatne hirurgije katarakte) sa prognostičkim putem ka transplantaciji.
Intervencijea se savetuje u početnim fazama, sa pahimatrijskom vrednošću većom od 400 microna debljine rožnjače.
Klinička primena otpočela je 1998 godine (Theo Seiler,MD,PhD,u Zurichu)
Nema promena u IOP-u u toku procedure.
Program nošenja GP kontaktnog sočiva sledi najmanje 2 meseca od CCL, odnosno nakon reepitelizacije i procesa ozdravljenja rožnjače.

ALPHACOR
web design : klodovik

www.klodovik.co.yu

The SVETI VID Special Hospital - Belgrade, Serbia & Montenegro

English Deutsch Alb Srpski

Web dizajn "kLODOVIK" - web dizajn, izrada sajtova, web stranice   "kLODOVIK" - štampa na cd/dvd, novogodišnje čestitke, kalendari, notesi, cd prezentacije, izrada web sajtova